zapitate li se mozda?
U kom trenutku covek iza sebe se osvrne kada pogresi? i zasto ne, pre nego li pogresi?
i koliko cesto su bas takve greske pogubne po tu licnost?
Ja sam se uvek osvrtala ali u vecini slucajeva kada je nesto vec bilo gotovo.
mnogi takvi postupci doveli su me do zida. tamo gde je mracno gde sam sama sa sobom, gde jednostavno gubim razum, ali jednu jedinu stvar u tom trenutku nisam razumelal i jos uvek je ne razumem. zasto se nikad nisam zapitala koliko je bilo tesko da se razmisli i vide svi uglovi kojihrle ka tom ,,cilju,, . Jedino na sta sam obratila paznju jeste resavanje istog problema do koga ne bi doslo da sam samo par minuta, sekundi ili dan ranije razmislila o istom. Preveliki ponos, umeo je da me dovede do granica koje sam pomerala sama u negativnom smeru, daleko ispod nule.Na trenutak se zapitam, kada u svom svetu tisine, dno vec polako vidim. Zasto je toliko tesko preci preko ponosa, pregaziti neke stvari zarad boljih dana..ili mira, ako nista drugo. Zasto je lakse okriviti druge za svoj neuspeh ili se krisom podsmevati tudjem neuspehu zarad nas ,,bolji status,, . Koliko to odlikuje coveka i imamo li svi mi u nama tu malu dozu sebicnosti u kojoj je vidookrug drugih na trenutak nebitan kada nam je reputacija ugrozena. Da li je to normalno i u kojoj kolicini. pitanja su koja mi ne izlaze iz glave kada nakon teskog dana, nesuglasica i besa lezim nocu sama i razmisljam gde sam pogresila i zasto mi ponos nije dopustio da uradim neke stvari drugacije. U drugom trenutku zanemim pred sobom jer neke odluke koje sam donela prebrzo, mozda i jedu one koje traju i trajce za dane koji dolaze. zahvalna sam na tome.
#pravopis_nje_kljucna_stvar_u_trenutku_kada_reci_iz_dna_duse_kolebaju_za_ispoljavanjem.
#greske_se_isprave_kako_u_zivotu_tako_i_u_tekstu_osuda_ce_biti_uvek_ali_ih_ne_trebamo_postavljati_kao_prepreku_nasem_cilju.